Lečenje matičnim ćelijama - tema naučnog skupa u Kragujevcu

Korišćenjem animalnih modela i humanih matičnih ćelija, u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima, naučnici ispituju molekulske mehinizme kojima matične ćelije sprečavaju razvoj autoimunih i malignih bolesti. Rezultati istraživanja njihovog uticaja na sprečavanje progresije fulminantnog hepapatisa, kod koga je smrtnost u svetu 80 odsto - ohrabruju stručnjake.


"Mi smo prvi pokazali molekulske mehanizme, otkrili smo tačno kojim mehanizmom, koji molekul leče matične ćelije, kad spreče progresiju tih bolesti preko tačno odredjenih ćelija, koje se zovu NKT ćelije i koje su najbrojnije u jetri i imaju ključnu ulogu u mehanizmima oštećenja jetre", kaže prof. dr Vladislav Volarević, fakultet Medicinskih nauka u Kragujevcu.


Postignuti rezultati osnov su za novi terapijski pravac u lečenju te bolesti, veruju u Centru za molekularnu medicinu i istraživanja matičnih ćelija kragujevačkog fakulteta Medicinskih nauka. Naučna dostignuća razmenjuju sa kolegama širom sveta, koji se takođe bave pretkliničkim istraživanjima.


"Koristimo mezenhimalne matične ćelije iz zuba koje ljudi ioanko odbacuju. Koristimo ih kasnije za pokušaj remodulacije koštanog tkiva, odnosno regeneraciju kostiju", kaže prof.dr Đorđo Mori - Univerzitet Fođa, Italija.


Dobitnik Nobelove nagrade, Donald Tomas, pre šezdesetak godina, prvi je primenio matične ćelije u lečenju leukemije. Kod nas je, Vojnomedicinska akademija, pionir u toj oblasti. "Lek budućnosti," koji predstavlja prekretnicu u medicini, danas ima veliku primenu.


"Bolesti oka, da se stvori nova retina, može da se napravi nova koža u laboratoriji, sve više se koriste kod neurodegenerativne bolesti, imate menzeihimalne matične ćelije koje se koriste za oboljenja lokomotornog aparata, odnosno stvaranje novih kostijui koštanog tkiva", kaže prof. dr Miodrag Stojković, genetičar.


Prva banka matičnih ćelija, koja se gradi u Kragujevcu, trebalo bi da bude završena sredinom naredne godine. Tu će biti i naučna baza za proučavanje ćelijskog materijala. U fokusu ovdašnjih istraživača su neurodegenerativne bolesti: Parkinskonova i Alchajmerova bolest, i povrede kičmene moždine.

 


Izvor: http://www.rts.rs