Nada za lečenje AIDS-a pomoću matičnih ćelija

1. decembar je Svetski dan borbe protiv AIDS-a

Svetski dan borbe protiv AIDS-a bi trebalo da skrene pažnju javnosti na oboljenje AIDS-om, kao i na značaj prevencije i ranog otkrivanja infekcije uzrokovane HIV virusom. Ovaj dan se obeležava još od 1988. godine. Organizovan je od strane UNAIDS, zajedničkog programa Ujedinjenih nacija, i svake godine se obeležava pod posebnim sloganom. Za 2016. godinu moto glasi „Hands up for HIVprevention“.  

Slogan nacionalne kampanje u Srbiji za ovu godinu je: ,,TESTIRANjE JE U MODI – TESTIRAJ SE NA HIV“.

Iako su do sada napravljeni veliki pomaci u borbi protiv AIDS-a, ne sme se stajati. Informisanje je i dalje jako važno. Sama preventivna mera „sigurnog polnog odnosa“ sprečava dobijanje infekcije. Pogođenima ne samo da je potrebno lečenje već i konkretna pomoć u vidu savetovanja sa drugim obolelima, psiholozima i zdravstvenim radnicima. Pošto se mnogi HIV pacijenti zbog straha od diskriminacije ne povere čak ni sopstvenim članovima porodice i prijateljima, grupe i savetovališta su veoma važni.

Efikasna zaštita od AIDS-a: putevi zaraze

Prenošenje HIV-a dešava se putem telesnih tečnosti kao što su krv, sperma ili vaginalni sekret. U veoma retkim slučajevima zaraza je moguća i preko majčinog mleka. HIV se ne prenosi preko uboda insekta niti preko pljuvačke ili suza. Većina ljudi se zarazi preko nezaštićenog polnog odnosa ili zajedničkog korišćenja igle i drugog pribora za uzimanje droga.

Što se tiče rizika prilikom transplantacije organa i krvi, danas se sprovode strogi standardi sigurnosti, tako da je rizik od zaraze HIV-om prilikom ovih tretmana sveden na nulu.

Zaraza HIV-om je ranije odmah dovođena u vezu sa sigurnom smrću. HIV je teško izlečiti jer utiče na imuni sistem, srasta sa DNK i T-ćelijama, tako da ove ćelije onda ne ignorišu bolest već je šire. Međutim, trenutni tretman koji se zove antiretroviralna terapija (HAART) utiče na taj proces, odnosno suzbija ga, tako da AIDS sa ovom terapijom postaje neka vrsta hronične bolesti.

Nova terapija radi u dve faze – prva je kada vakcina pomogne telu u prepoznavanju ćelija koje su inficirane HIV-om i onda ih čisti, a druga kada lek aktivira uspavane T-ćelije tako da ih uoči imuni sistem.

Ipak, HAART terapija nosi sa sobom neželjena dejstva kao što su razvoji oboljenja krvotoka, dijabetesa ili tumora. Ukoliko se lekovi isključe, oboljenje HIV/AIDS se brzo vraća, jer još uvek nije postignuto da se virus potpuno eliminiše iz tela.

Prvi uspeh: berlinski pacijent

Jedan Britanac je postao prva osoba na svetu koja se izlečila od HIV-a korišćenjem nove terapije koju je napravio tim naučnika sa pet britanskih univerziteta.

Timothy Ray Brownu, Amerikanacu koji je tada živeo u Berlinu, 1995. je dijagnostifikovana zaraza HIV-om. Odmah nakon toga on je počeo da prima antiretroviralnu terapiju. Pored toga, Brownu je takođe ustanovljena leukemija. Pošto hemioterapija nije imala učinka, Univerzitetska klinika Benjamin Franklin u Berlinu (danas pripada bolničkom kompleksu Charité) pokrenula je traženje kompatibilnog donora matičnih ćelija. Ideja lekara je bila da potpuno unište hematopoezni sistem pacijenta, da bi ga zatim ponovo uspostavili transplantacijom matičnih ćelija.

Međutim, za Browna lekari nisu tražili samo donora matičnih ćelija sa kompatibilnim HLA markerima. Bilo je potrebno naći donora koji će pored toga imati i posebnu promenu na CCR5 genu. Ova mutacija je imuna na HIV, jer sprečava ulazak virusa. Zato ne dolazi do inficiranja ćelija domaćina. Nažalost, ovu mutaciju u sebi nosi samo oko 1 procenat svih Evropljana. Ipak, u Brownovom slučaju lekari su uspeli da pronađu potrebnog donora.

Zahvaljujući uspešnoj transplantaciji matičnih ćelija naučnici su otkrili da je virus potpuno nestao iz krvi „Berlinskog pacijenta“.

On je mogao da prekine sa HAART terapijom. Od tada njegova krv je i dalje slobodna od virusa. Time se Brown, koji se u međuvremenu vratio u SAD, smatra jedinim pacijentom koji je izlečen od HIV/AIDS-a. Ovaj pristup lečenja je ponovo primenjivan u više slučajeva, međutim, dolazilo je do komplikacija, koje su sprečile dalji uspeh.

Nada za lečenje: ubacivanje genskih makaza u kulturu matičnih ćelija

Terapija matičnim ćelijama i dalje u sebi krije pristupe za terapijsko lečenje AIDS-a. Nedavno su naučnici sa Univerziteta TU Dresden i sa Heinrich-Pette Instituta u Hamburgu objavili proboj u borbi protiv HIV-a. Njima je pošlo za rukom da ugrade jednu vrstu makaza u ugrožene ćelije.

Ovo je rezime ideje:

Naučnici menjaju jedan enzim, koji prepoznaje određene delove genoma i koji pravi rez tačno pre i posle tog dela. Time se izdvaja deo DNK koji se nalazi između. Krajevi DNK se zatim ponovo uredno spajaju. Ovu metodu stručnjaci opisuju kao rekombinazu. Revolucionarno je to što ovaj enzim uklanja veliki deo genoma HIV virusa, a pritom ne stvara oštećenja na drugim mestima.

U sledećem koraku istraživači uzimaju od pacijenta deo njegovih sopstvenih krvnih matičnih ćelija. U genom tih ćelija ubacuje se plan za takozvane „makaze“. Matične ćelije se diferenciraju na određene ćelijske tipove imunog sistema, npr. T-ćelije. Ukoliko HIV virus napadne takvu ćeliju, aktivira se modifikovani enzim koji zatim iseče genom provirusa iz genoma ćelije domaćina. Na taj način bi se otklonila infekcija.  

Iako preovladava uzbuđenje oko nove šanse za borbu protiv AIDS-a, prisutna je i kritika. Jedni kažu da je tretman preskup, jer je za proizvodnju potrebnih materijala potrebno dosta novca. Drugi navode da je pristup pogrešan, jer takozvane makaze reaguju tek onda kada su ćelije već inficirane. Ne može se sprečiti nastajanje nove infekcije. Takođe, teoretski, jedna ćelija može biti napadnuta više puta. Kakav uticaj ponovljena rekombinaza može imati na jednu ćeliju, niko sa sigurnošću ne može tvrditi. Pored toga, trenutno postoji veoma kratak vremenski period u okviru kog bi trebalo uzeti, kultivisati, promeniti i retransplantirati matične ćelije. U suprotnom, stvaranje matičnih ćelija u koštanoj srži više ne bi bilo uspešno. U laboratoriji je u ovom trenutku enzim potreban za rekombinazu moguće usadititi samo kod oko petine krvnih matičnih ćelija. Time veliki deo izdiferenciranih T-ćelija ostaje i dalje podložan HIV-u.

Stoga druge istraživačke grupe slede drugi pristup. Cilj je zatvoriti vrata AIDS-u. Za to se mora izvršiti manipulacija CCRP5 gena. Korišćenjem jedne vrste molekularne gumice brišu se genetičke informacije iz genoma krvnih matičnih ćelija. Metoda je nazvana „Talen“. HIV tako neće više moći da pronađe odgovarajući receptor i neće moći da „otme“ ćelije domaćina.

Kliničke studije će sada morati da pokažu, koji pristup je dugoročno uspešan i pre svega siguran. Ipak, uređivanje genoma u kombinaciji sa terapijom matičnim ćelijama ima potencijal da napravi revoluciju u medicini.

Angažovanje Vite 34

Vita 34 pomno prati razvoje na polju lečenja HIV-a. Zajedno sa renomiranim istraživačkim centrima Vita 34 sa sopstvenim odeljenjem za Istraživanja i razvoj aktivno učestvuje u ispitivanjima novih mogućnosti terapija matičnim ćelijama. Svojim znanjem (Know-How) i svojim iskustvom Vita 34 nastavlja da podržava i unapređuje medicinu.

 

Izvor: https://www.vita34.de